Komentar

Treba zadovoljiti pravdu za sve izbrisane

Prošle su 22 godine od brisanja više od 25.000 osoba iz registra stalnih stanovnika Slovenije, od odluke koja je prouzrokovala ozbiljne povrede ljudskih prava i teške posledice po oštećene pojedince i njihove porodice. Izbrisani su tako postali nezakoniti imigranti – bez dokumenata, socijalnog osiguranja i pristupa zdravstvenom sistemu, bez prava na rad, u neprekidnom strahu od progona, i kao takvi iskorišćavani. Ovih dana je u slovenačkom parlamentu u razpravi zakon o odštetama izbrisanima koji bi trebalo da ispravi ta kršenja ljudskih prava. To je istorijska prilika za Sloveniju da poravna dugove iz prošlosti i prekine patnje hiljadama ljudi.

Evropski sud za ljudska prava je u slučaju izbrisanih 2012. presudio protiv države Slovenije i odlučio da Slovenija mora do jula ove godine da isplati odštete šestorici tužitelja, i pored toga pripremi odštetnu shemu za sve ostale izbrisane. Očekuje se da će Slovenija tu presudu izvršiti u sledeća tri meseca. Taj rok daje poseban značaj trenutnoj parlamentarnoj raspravi koja ne treba da se fokusira samo na odštete, već da raširi pravni okvir tako da obezbedi potpunu ispravku počinjenih povreda ljudskih prava. Tu vidim tri prioriteta koje treba uzeti u obzir.

Prvo, svim izbrisanima treba obezbediti nadoknade i omogućiti ponovno uključenje u slovenačko društvo, onima koji to žele. Do danas je manje od polovine izbrisanih bilo u mogućnosti da uredi svoj status iako je Ustavni Sud Republike Slovenije presudio da je brisanje bilo protivzakonito, s obzirom da nisu bile uzete u obzir individualne okolnosti u kojima su se pojedinci nalazili. Pošto je svim izbrisanima bila učinjena nepravda, podele na osnovu prebivališta ili iz drugih razloga, kao što to predviđa nacrt odštetnog zakona, bi stvorile novu nepravdu.

Drugo, posebnu pažnju treba posvetiti ljudskim pravima najranjivijih grupa, pre svega dece izbrisanih. Oni takođe moraju dobiti pravo na ispravljanje neprevdi kao i posebna prava. Pored toga, mogućnost ponovnog upisa u registar nikako ne sme prouzrokovati razdvajanje porodica izbrisanih u inostranstvu. Dozvolu boravka treba dodeliti svim članovima porodice kako bi im bio osiguran neometan povratak u Sloveniju i ponovno uključivanje u društvo.

Treće, Slovenija mora osigurati rešenje za one koji su pri raspadu Jugoslavije ostali bez državljanstva i čiji položaj se dodatno pogoršao brisanjem. To je dodatno pogoršalo položaj osoba iz posebno ranjivih društvenih grupa, kao što su deca, Romi i stariji. Još gore je to da se u Sloveniji toj temi posvećivalo vrlo malo pažnje.

Slovenačke vlasti su se trudile da preduzmu bitne korake za izvršavanje presude Evropskog suda za ljudska prava i za garantovanje ispravljanja štete učinjene brisanjem. Međutim, država nije odgovarajuće uključila izbrisane u razgovore koji se tiču njihove sopstvene sudbine. Otvoren, konstruktivan dijalog sa civilnim društvom, izbrisanima i njihovim zagovaračima, uključijući njihovo učešće u tekućem zakonodavnom procesu, bi obezbedio bolji, dalekosežan rezultat.

Slovenačka vlada, parlament i civilno društvo sada moraju da učine završan, zajednički pokušaj u rešavanju otvorenih pitanja i traženju trajnog rešenja za sve žrtve brisanja. Usvajanje novog zakona sa navedenim poboljšanjima nije samo ključan korak za celokupno ispravaljanje grešaka iz prošlosti, već je i neophodan čin kojim bi država preuzela odgovornost za brisanje i sprečila da se slične povrede ljudskih prava dogode u budućnosti.

 

Nils Muižnieks
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava