Na ovom mestu možete naći sve informacije u vezi sa odštetama i uređivanjem statusa.

 

UREĐIVANJE STATUSA U SLOVENIJI

U Sloveniji trenutno ne postoji nijedan zakon koji bi bio namenjen posebnom položaju izbrisanih stanovnika. Zakon o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica SFRJ u Republici Sloveniji (ZUSDDD) je važio do 24. 7. 2013. Od tog datuma nadalje izbrisani nemaju mogućnost da urede svoj status (dozvolu za stalni boravak) u Sloveniji po posebnom zakonu.

Zakon o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Republici Sloveniji  (ZUSDDD) koji je bio usvojen 1999. godine, te dopunjen 2010. godine, omogućio je sticanje statusa za one izbrisane koji su nakon 1990. godine duže razdoblje živeli ili još žive izvan Slovenije. Zakon je važio samo 3 godine i rok za podnošenje molbe za stalni boravak je bio 24.7.2013. Tako da taj zakon ne važi više. S obzirom na statističke podatke (izvor: MUP) molbe su bile podnošene i nakon tog roka ali su ih upravni organi zbog zakašnjenja odbacivali.

Izbrisani koji još nemaju uređen status u Sloveniji i koji su propustili pomenuti rok (24.7.2013), ili koji su pravovremeno predali molbu i bili odbijeni, mogu probati da iskoriste opšte propise za uređivanje statusa stranaca u Sloveniji (kao i svi drugi stranci koji nisu bili izbrisani). Zakon o strancima na primer omogućava dobijanje dozvole za privremeni boravak na osnovu zaposlenja ili posla, sezonskog posla, studija, istraživanja, spajanja porodice i slično. Prvo se može dobiti dozvola za privremeni boravak i tek nakon pet godina boravka u Sloveniji na osnovi dozvole za privremeni boravak mogli bi podneti molbu za dozvolu za stalni boravak.

Isto tako i za dobijanje državljanstva Republike Slovenije, ne postoji nikakva posebna mogućnost koja bi bila posebno predviđena za izbrisane. Za dobijanje državljanstva treba ispuniti opšte uslove predviđene Zakonom o državljanstvu Republike Slovenije. Izbrisani koji još nemaju uređen status u Sloveniji moraju prvo da srede status stranca (dozvolu za privremeni i stalni boravak) i onda – ukoliko ispunjavaju uslove – mogu zamoliti za dobijanje slovenačkog državljanstva.

 

Ukoliko niste sigurni da li ste bili izbrisani

Popis  odnosno evidencija izbrisanih građana Slovenije ne postoji.  Ukoliko želite da se uverite da li se nalazite među izbrisanima, to možete postići tako što ćete predati zahtev za izdavanje potvrde iz evidencije registra stalnog stanovništva o vašim prošlim prijavama stalnog prebivališta. Zahtev za izdavanje takve potvrde možete predati na upravnoj jedinici koja je bila nadležna za vaše mesto boravka u trenutku brisanja.  Primer kako možete sročiti takav zahtev  je ovde.

Upravna jedinica vam na osnovu tog zahteva mora izdati potvrdu o svim vašim prijavama stalnog boravka. Ukoliko potvrda dokazuje da ste imali prijavljen stalni boravak na dan 23. 12. 1990 u Sloveniji, i ukoliko je bila prijava boravka prekinuta bez vaše odjave (naročito ako je bila prijava prekinuta na dan 26. 2. 1992 ), onda je to dovoljan dokaz da ste bili izbrisani.  

 

Ukoliko ste podneli prijavu za izdavanje dozvole za stalni boravak na osnovu Zakona o uređivanju statusa i vaš postupak još uvek traje

Molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak na osnovu Zakona o uređivanju statusa je trebalo predati u nadležnoj upravnoj jedinici u Sloveniji. Nadležna upravna jedinica je ona na čijem području sada živite, a ako trenutno živite izvan Slovenije, u tom slučaju je to upravna jedinica mesta u kojem nameravate da živite ako dobijete dozvolu za stalni boravak. Rok za podnošenje molbe je bio 24. 7. 2013.

Trebalo je platiti upravnu taksu u iznosu 96 EUR.

Više informacija o uslovima koje izbrisani moraju ispuniti za izdavanje dozvole za stalni boravak možete pročitati u brošuriMinistarstva unutrašnjih poslova.

Molba je trebalo da se preda na propisanom obrascu (primer ispunjenog obrasca možete naći ovde), a  obavezno je bilo priložiti i sledeće priloge i dokaze:

-          svoju fotografiju veličine 45 x 35 mm koja je prikladna za biometričke dokumente;

-          potvrdu o nekažnjavanju koju je izdala matična država odnosno izvod iz kaznene evidencije o tome da niste bili pravomoćno osuđivani. Potvrda ne sme biti starija od tri meseca (ukoliko postupak dugo traje može se dogoditi da potvrda ne važi više i treba da se upravnoj jedinici preda nova).

o   U Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji potvrdu izdaje Ministarstvo  unutrašnjih poslova / lokalna policijska uprava. Ako je vaša matična država Srbija ili Crna Gora, potvrda o nekažnjavanju treba da sadrži i APOSTILLEžig u skladnu sa Haškom konvencijom o ukidanju potrebe overavanja inostranih javnih listina.U Srbiji i Crnoj Gori apostillemožete dobiti na lokalnom sudu.

o   U Hrvatskoj potvrdu o nekažnjavanju izdaje Ministarstvo pravosuđa.

o   Ako ste sa Kosova, potrebno je imati potvrdu Sudskog saveta i istovremeno potvrduGeneralne policijske direkcije. Za potvrdu sa Kosova potreban je postupak nadovere, što znači da potvrdu najpre treba da overi Ministarstvo insotranih poslova Kosova, a zatim ga mora overiti i slovenačka ambasada na Kosovu.

-          fotokopiju važećeg pasoša (ako ga imate) ili bilo kog drugog dokumenta, iako je nevažeći. Poželjno je, ukoliko postoji mogućnost, predati i dokumente (pasoš, lična karta) SFRJ ili njihove fotokopije.

-          svu dokumentaciju sa kojom raspolažete i koja može dokazati vaše navode o boravku u Sloveniji nakon 23. 12. 1990 (računi, ugovori, zdravstvena dokumentacija). Ako ste Sloveniju napustili, korisno je priložiti dokumentaciju koja dokazuje razloge za napuštanje države i pokušaje za povratak u Sloveniju (naročito eventualne molbe za izdavanje dozvole za boravak ili fotokopije ulaznih viznih dokumenata). Savetujemo da predložite i tri svedoka, koja mogu potvrditi  vaše navode, za saslušanje. Svedoke predložite tako da upravnoj jedinici javite njihovo ime, prezime i adresu.

 

Budući da je na formularu za podnošenje molbe bilo malo prostora za upisivanje podataka, a okolnosti koje su važne za izdavanje dozvole za boravak mogu biti vrlo komplikovane, savetujemo da molbi priložite svoju biografiju u kojoj ćete objasniti okolnosti koje su važne za izdavanje dozvole za stalni boravak. U biografiji pokušajte da odgovorite na pitanja koja možete naći ovde. U biografiji možete navesti i popis dokumenata koje prilažete, te imena i adrese svedoka koje predlažete za saslušanje.

Vrlo je važno da upravnoj jedinici javite adresu na kojoj ćete sigurno primiti poštu koju će vam slati upravna jedinica. Ukoliko imate nameru da se u toku trajanja postupka selite, obavezno obavestite  upravnu jedinicu o promeni adrese. Na poziv upravne jedinice uvek odgovorite u postavljenom roku. Ukoliko tražene dokaze ili dokumente ne možete pribaviti u traženom roku, pošaljite upravnoj jedinici molbu za produžetak roka, i to pre isteka prvobitno postavljenog roka.U molbi za produžetak roka navedite razlog zašto vam treba duže vremena. Ako se na pozive upravne jedinice ne budete odazvali, postupak će biti zaustavljen i o vašoj molbi se neće raspravljati. Ako se to ipak dogodi,  molbu ne možete podneti još jednom jer je rok već istekao.

 

Deca izbrisanih

Izmenjen Zakon o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Republici Sloveniji iz 2010. godine omogućio je i deci izbrisanih da predaju molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak. Deca izbrisanih su deca rođena nakon 25. 6. 1991 u Republici Sloveniji čiji je barem jedan od roditelja bio izbrisan iz registra stalnog stanovništva, a nakon rođenja deteta je dobio dozvolu za stalni boravak ili je bio primljen u državljanstvo Republike Slovenije. Deca izbrisanih nisu oni koji su bili za vreme brisanja (februara 1992) maloletni – oni su u većini slučaja, kao i njihovi roditelji, bili izbrisani.

Molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak na osnovu ovog zakona, deca izbrisanih su mogla da predaju u nadležnoj upravnoj jedinici. Nadležna upravna jedinica je ona na čijem području živite ili, ako trenutno živite izvan Slovenije, ona upravna jedinica na čijem području imate nameru da živite ako vam bude izdana dozvola za stalni boravak. Rok za podnošenje molbe je bio 24. 7. 2013. godine odnosno do navršene 21. godine starosti ako je taj rok duži. Trebalo je platiti upravnu taksu u iznosu 96 EUR.

Više informacija o uslovima za izdavanje dozvole za stalni boravak, koje moraju ispuniti deca izbrisanih, možete pročitati u brošuri Ministarstva unutrašnjih poslova.

Molbu je trebalo podnijeti na propisanom obrascu (primer ispunjenog obrasca možete naći ovde), koji nije isti kao za izbrisane. Ostali saveti oko podnošenja molbe za izdaju dozvole za stalno prebivalište isti su kao u slučaju postupka za izdavanje dozvole za stalni boravak izbrisanima.

 

Posebno (dopunsko) rešenje

Posebno rešenje mogli su dobiti samo oni izbrisani koji su već dobili dozvolu za stalni boravak ili državljanstvo Republike Slovenije.

Posebno rešenje je rešenje s kojim se izbrisanima u Republici Sloveniji priznaje dozvola za stalni boravak retroaktivno (za prošlo razdoblje), od trenutka brisanja iz registra stalnog stanovništva do trenutka kada su ponovo dobili dozvolu za stalni boravak, odnosno do trenutka kada su bili primljeni u slovensko državljanstvo. Pod tim se podrazumeva da su izbrisani imali u tom razdoblju prijavljen stalni boravak  na adresi na kojoj su bili prijavljeni u vreme brisanja iz registra stalnog stanovništva, iako to samo po sebi ne osigurava  pravo ponovnog boravka na toj adresi.

Izbrisanima koji su si već pre toga uredili dozvolu za stalni boravak Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu odluke Ustavnog suda iz 2004. godine i odluka iz 2009. i 2010. godine automatski je izdalo posebno rešenje.

Na osnovu izmenjenog Zakona o uređivanju statusa državljana iz drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Republici Sloveniji iz 2010. godine, izbrisanima kojima je na osnovi tog zakona izdata dozvola za stalni boravak, istovremeno sa dozvolom za stalni boravak  po službenoj dužnosti se izdaje i posebno rešenje. To takođe važi i za decu izbrisanih kojima se na osnovu tog izmenjenog zakona  izdaje dozvola za stalni boravak.

Ukoliko ste bili izbrisani, a dozvolu za stalni boravak ste stekli na osnovu Zakona o strancima, do 24.7.2013 ste mogli na upravnoj jedinici podneti molbu za posebno rešenje na propisanom obrascu.

Ukoliko ste bili izbrisani i ukoliko ste bili primljeni u državljanstvo Republike Slovenije, a pre toga vam nisu izdali dozvolu za stalni boravak, u tom slučaj to posebno rešenje niste dobili automatski. Na osnovu Zakona o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Republici Sloveniji do 24.7.2013 mogli ste na upravnoj jedinici podneti molbu za posebno rešenje na propisanom obrascu.

Deca izbrisanih koja su već dobila dozvolu za stalni boravak, ili su bila primljena u slovensko državljanstvo do 24.7.2013 ili do pune 21 godine života (ako je taj rok duži) mogla su na upravnoj jedinici podneti molbu za posebno rešenje na propisanom obrascu. U skladu s posebnim rešenjem smatra se da imaju deca izbrisanih u Republici Sloveniji dozvolu za stalni boravak i prijavljeno stalno boravište na istoj adresi kao onaj od roditelja koji je bio izbrisan iz registra stalnog stanovništva u razdoblju od rođenja deteta do dobijanja dozvole za stalni boravak, odnosno do prijema u državljanstvo Republike Slovenije.

 

 

ODŠTETA

Ko ima pravo na odštetu po Zakonu o nadoknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnih stanovnika (ZPŠOIRSP)?

Na osnovu ovog zakona pravo na odštetu ne stiču svi izbrisani, već samo oni koji imaju uređen status u Sloveniji (s dozvolom za stalni boravak ili sa slovenačkim državljanstvom), kao i oni koji su predali molbu za dozvolu za stalni boravak ili državljanstvo nakon brisanja a pre usvajanja zakona namenjenog uređivanju statusa izbrisanih iz 2010. godine (ZUSDDD-B), ali status nisu dobili (njihova molba je bila odbijena, odbačena ili je postupak prekinut), a nakon novele zakona iz 2010. nisu predali novu molbu.

To znači da osoba koja je predala molbu za stalni boravak još ranije i pritom bila odbijena, a zatim ponovo predala molbu po zadnjem važećem zakonu ZUSDDD-B i ponovo bila odbijena, nema pravo na odštetu. Istovremeno zakon pred ovu grupu osoba koje imaju pravo na odštetu postavlja dodatni preduslov – moraće da ispune uslov realnog života u Republici Sloveniji u periodu od brisanja do pravosnažnosti odluke o odbijanju, odbacivanju odnosno o prekidu postupka. Ta grupa koja ima pravo na odštetu će dakle morati da dokaže da su u Sloveniji realno živeli, slično kao što je trebalo dakazivati u postpcima uređivanja statusa po ZUSDDD-B (što se u praksi pokazalo izuzetno problematičnim).

Na odštetu po ovom zakonu dakle neće imati pravo svi oni izbrisani koji nakon brisanja nisu uređivali svoj status u Sloveniji (nisu predali molbu za stalni boravak ili za državljanstvo), kao i svi oni koji su predali molbu za dozvolu za stalni boravak na osnovu zadnjeg važećeg zakona (ZUSDDD-B) iz 2010. godine i bili odbijeni. Isto tako na osnovu tog zakona pravo na odštetu nemaju deca izbrisanih i rodbina izbrisanih koji su umrli.

 

Kako, gdje i do kada se može predati zahtev za odštetu?

Od 18. 6. 2014. do 18. 6. 2017. (zakon  predviđa rok od 3 godine) izbrisani, koji po tom zakonu stiču pravo na odštetu, mogu predati zahtev za odštetu na upravnim jedinicama u Sloveniji. Potrebni su samo lični podatci ili lični dokument, poreski broj i podaci tekućeg računa na banci. Ako imate posebno (dopunsko) rešenje možete priložiti fotokopiju, ali nije nužno. Za taj upravni postupak, koji je jednostavan i možete ga voditi sami, ne plaća se nikakva taksa.

Izbrisani se mogu odlučiti još za traženje odštete u sudskom postupku. Potrebno je predati tužbu na sudu u Sloveniji do 18.6.2017. Taj postupak je odvojen od upravnog postupka i kompleksniji je, zato predlažemo da se prvo obratite svom advokatu za savet.

 

Visina odštete:

Visina odštete o kojima će odlučivati administrativne jedinice u upravnim postupcima računaće se od trenutka brisanja do ponovnog uređenja statusa (dozvola za stalno boravište ili pridobivanje slovenskog državljanstv) u visini od 50 eur za svaki puni mesec.

U sudskom postupku će pojedinac morati da dokaže nastalu štetu zbog koje bi odšteta trebalo da bude viša od one koja mu pripada tj. koja je određena upravnim postupkom. Ukupna odšteta može biti najviše tri puta viša od odštete određene upravnim postupkom.

Za lakše razumijevanje navodimo primer: nekome ko je bio izbrisan 5 godina (odnosno ko je posle pet godina dobio dozvolu za stalni boravak ili mu je dodijeljeno slovensko državljanstvo) pripadao bi paušalni iznos od 3.000€ u upravnom postupku; ukoliko se ta osoba odluči za ostvarenje svog prava kroz sudski postupak, visina najviše moguće ukupne odštete je već unapred ograničena na iznos od 9.000€ (znači, ako u upravnom postupku osoba dobije 3.000€ u sudskom postupku može dobiti još najviše 6.000€).

Pored novčane odštete zakon spominje i druge oblike “pravnog zadovoljenja” za izbrisane: plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, uključivanje u programe socijalne zaštite, olakšice pri ostvarivanju prava iz javnih sredstava, jednak tretman pri rešavanju stambenog pitanja, dostup do državnih stipendija i sistema obrazovanja.

 

Način isplate:

Odšteta se isplaćuje u najviše 5 rata: iznos do 1.000€ se isplaćuje u jednoj rati u roku 30 dana od pravosnažnosti rešenja ili presude, odšteta u iznosu od 2.000€ se isplaćuje u 2 rate – prva rata u visini 1.000€ se isplaćuje u roku od 30 dana od pravosnažnosti rešenja ili presude, a druga rata godinu dana nakon prve – i tako dalje do 5 rata u roku od 5 godina ako se radi o odšteti višoj od 4.000€.

Ako iz nekog razloga isplata odštete na vaš tekući račun nije moguća, to se može sprovesti i preko poštanske uplatnice.

 

Izbrisani koji su predali molbu za dozvolu za stalni boravak ili za prijem u slovenačko državljanstvo, a molba još nije riešena:

Izbrisani koji su 18.6.2014 imali predatu molbu za dozvolu za stalni boravak ili za prijem u slovenačko državljanstvo ali molba još nije rešena, imaće mogućnost da traže odštetu u roku od tri godine od izdavanje dozvole za stalni boravak ili od dobijanja državljanstva. Način isplaćivanja će biti isti kao što je objašnjeno gore.