Državni zbor je na sednici održanoj 24. septembra 2013. u prvom razmatranju potvrdio nacrt Zakona o naknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnog boravka (Zakon), čije usvajanje je 2012. zahtevao Evropski sud za ljudska prava u predmetu Kurić i ostali protiv Slovenije. Zakon predviđa priznavanje prava na odštetu samo za nešto više od 10.000 osoba (od ukupno 25.671), odnosno samo onima koji su u Sloveniji već uredili dozvolu za boravak ili džavljanstvo. Za njih Zakon predviđa 40 EUR paušalne odštete za svaki mesec brisanja, koja će se ostvarivati u upravnom postupku, a ostatak odšetete u visini do 2,5 puta paušalne vrednosti moći će da zahtevaju pred redovnim sudovima u Sloveniji. Zakon pored toga predviđa i dodatne integracione mere na području socijalnog, zdravstvenog i stambenog osiguranja.

 

Predstavnici izbrisanih i nevladinih organizacija su izrazili brojne primedbe na predlog Zakona koje nisu bile uzete u obzir. Neadekvatnim su ocenili sužavanje kruga osoba s pravom na odštetu na samo one koji su već uredili svoj status u Sloveniji, s obzirom da je šteta kao posledica brisanja u određenoj meri učinjena svima. Priznavanje odštete samo osobama sa već uređenim statusom znači da će jednoj grupi izbrisanih biti dostupne sve mere za ispravljanje počinjene nepravde (uređenje statusa, odšteta i dodatne mere koje predviđa predlog zalkona), dok drugoj grupi neće biti dostupna nijedna od navedenih mera. Objašnjenje da druga polovina izbrisanih nije pokazala želju za uređenjem statusa u Sloveniji ne stoji, s obzirom da postojanje ili nepostojanje štete usled brisanja nije povezano sa uređenjem statusa u Sloveniji. Naime, mnogi su predali molbi za određeni status, ali ga nisu dobili. Mnogi bi predali molbu da su ispunjavali zakonske uslove po kojima je trebalo dokazati da je neko zaista (ilegalno) živeo u Sloveniji.

 

Druga ključna primedba na predlog Zakona tiče se visine paušalne odštete. Naime, ta odšteta nije uporediva sa onom koju je šestorici izbisanih priznao Evropski sud. Sud je podnosiocima žalbe, koji su bili izbrisani 19 godina, priznao 20.000 EUR odštete samo za nematerialnu štetu, dok o nadoknadi materialne štete još nije presudio. Na osnovu predloga Zakona bi se osobama koje su isto tako bile izbrisane 19 godina priznala odšteta u visini 9.120 EUR. Razlika u svotama je već sad očigledna, a dodatno će se povećati kada bude Evropski sud za ljudska prava odredio visinu naknade za materialnu štetu podnosiocima tužbe u predmetu Kurić.

 

Ostale primedbe na predlog Zakona se tiču toga da zakon ne omogućava obeštećenju deci izbrisanih i naslednicima umrlih izbrisanih. Predstavnici izbrisanih su pored toga upozorili da je neophodno da se produži rok za pribavljanje dozvole za stalni boravak, koji je istekao 24. jula 2013., kao i da treba omogućiti izbrisanima spajanje porodice pod lakšim uslovima od onih koji su predviđeni po zakonu o strancima.

 

Predlog Zakona će biti na razmatranju u Državnom zboru još dva puta, prvo na nadležnom Odboru za unutrašnju politiku (verovatno u oktobru) i zatim ponovo na plenarnoj sednici (verovatno u novembru). Predviđeno je da Zakon bude usvojen do kraja godine. Slovenija će u najboljem slučaju za 6 šest meseci probiti rok koji je postavio Evropski sud za ljudska prava, s obzirom da je zakon morao biti usvojen do 26. juna 2013. Zbog kašnjenja i nepoštovanja presdue ESLJP, 654 izbrisanih je ponovo predalo tužbe pred Evropskim sudom.

 

Tokom parlamentarne rasprave, neki poslanici su ponovo navodili neistinite tvrdnje o brisanju. U nastavku ćemo citirati i komentarisati neke od izjava, a transkript cele sednice Državnog zbora možete pogledati u bazi magnetograma.

 

Gregor Virant (DL): “Onima koji se nisu odlučili za državljanstvo, Zakon o strancima je dao još dodatan dvomesečni rok da stanu u red i dobiju dozvolu za stalni boravak.”

Komentar: Oni od kojih su vlasti očekivale da treba da urede svoju dozvolu za boravak nisu o tome bili obavešteni, zato nije ni bilo nekog “reda u koji je trebalo stati”. Dvomesečni period  (između isticanja roka za državljanstvo 26.12.1991. i brisanja 26.2.1992.) je samo bio period u kojem je status izbrisanih bio potpuno nejasan. Taj “red za dozvolu za boravak” uopšte nije ni smeo da postoji za osobe koje su kasnije izbrisane, s obzirom da je zakonodavac sam po sebi bio dužan da uredi njihov status, što je potvrdio i Ustavni sud odlukama iz 1999. i 2003. godine.

 

Branko Grims (SDS): “Brisanje se u Evropskoj uniji koristi za ono što se dogodilo u baltičkim državama, kada su ljudi preko noći ostali bez prava, bez svega, kao da su nepostojeći. To se u Sloveniji nije nikome dogodilo.”

Komentar: Ovo je, naravno, potpuna neistina, s obzirom da se izbrisanim dogodilo upravo navedeno: sa oduzimanjem statusa stalnih prebivalaca postali su pravno nepostojeći, ostao im je samo njihov goli život. Upravo za tu grupu se ustalio naziv brisanje i izbrisani, i ukoliko unesete te reči u bilo koji pretraživač na engleskom jeziku (erased, erasure), dobićete informacije o kršenju ljudskih prava koje se dogodilo u Sloveniji. A uporedo, u vezi sa problemima sa statusom građana u baltičkim državama ustalio se izraz apatridnost odnosno bezdržavljanstvo (statelessness), s obzirom da je u tim državama u pitanju bilo onemogućavanje dobijanja državljanstva. Pri tom su apatridi u Estoniji u određenom periodu bili u istom položaju kao i izbrisani u Sloveniji, tako da su imali teškoće u pridobivanju statusa stalnih prebivalaca, ne samo državljana.

 

Vinko Gorenak (SDS): “Upravna jedinica Ljubljana je poslala 25 hiljada poziva. Govorim o periodu pre brisanja. Dođite, procedura košta 300 tolara ili tako nešto, i sredite svoj status.”

Komentar: U pitanju je netačna činjenica. Pozivi su bili poslani tek posle brisanja, kada je ljudima već bio oduzet status i kada više ništa nisu mogli učiniti da bi to sprečili. Kada su se pojavili na šalteru, službenici su im oduzeli dokumente i probušili ih. Mogli su samo da ponovo traže dozvolu za privremeni boravak, koje u

većini slučajeva nisu dobijali, jer nisu imali pasoš “svoje” države, koje su službenici od njih zahtevali.

 

Gregor Virant (DL): “Treba znati da je zakonodavstvo koje je dovelo do nezavisnosti 1991. omogućavalo svima onima koji su imali na dan plebiscita stalni boravak na teritoriji Slovenije da dobiju državljanstvo na vrlo jednostavan način. Bez ispunjavanja bilo kakvih uslova.”

Komentar: To ne stoji. Postojala su još dva dodatna uslova: prvi je bio stvarno življenje u Sloveniji, dakle samo prijavljeni stalni boravak nije bio dovoljan, a pored toga je važilo i izuzeće na osnovu ugrožavanja javnog reda, bezbednosti i odbrane države. Ljudi koja nisu ispunjavali ta dva uslova su bivali odbijeni. Bilo je još puno onih koji su želeli da traže državljanstvo, ali službenici protivzakonito nisu hteli da uzmu njihove prijavnice, jer nisu imali sve zahtevane dodatne dokumente.

 

Jožef Horvat (NSi): “Dopunske odluke su se izdavale u suprotnosti sa odredbama zakona o strancima i zakone o opštem upravnom postupku bez posebnih postupaka dokazivanja. Tako da su brojni izbrisani došli do upisivanja stalnog boravka za nazad, iako zapravo nisu na to imali pravo.”

Komentar: Izjava nije zasnovana na činjenicama – dopunske odluke su se izdavale na osnovu Odluke Ustavnog suda i kao takve nisu bile nezakonite. Za zakonitost mora postojati pravni osnov, koji može biti i odluka Ustavnog suda.

 

Vinko Gorenak (SDS): “Savet Evrope je Litvaniji, Letoniji i Estoniji preporučio model Slovenije i rekao: ‘Gledajte, tako su to rešili u Republici Sloveniji, dobro je, solidno je, uredite i vi na sličan način’.”

Komentar: Izjava je neistinita i zavaravajuća. Prvo, preporuke su se odnosile na uređenje državljanstva (ne na status stalnog boravka), s obzirom da je Slovenija to pitanje uredila na inkluzivniji način nego Letonija i Estonija, koje su svojim zakonima o državljanstvu prouzrokovale masovnu apatridnost. Drugo, Litvanija nije bila među državama koje su dobijale preporuke jer je njen zakon o državljanstvu bio još inkluzivniji od slovenačkog. ji način nego  poruke su se odnosile na uređenje državljanstva (i ne statusa stalnog boravka), s obzirom da je Slovenija

 

Gregor Virant (DL): “Još jednom, status su mogli da urede svi oni koji su bilo kad želeli da ga urede. Mogli su da ga urede po zakonima koji su bili usvojeni upravo sa tom namenom.”

Komentar: Ne stoji. Zakon sigurno nije na široko otvorio vrata, posebno ne novela iz 2010., s obzirom da je većina tražilaca stalnog boravka na osnovu te novele bila odbijena.

 

Vinko Gorenak (SDS): “Mi smo sa Narodnom strankom i Novom Slovenijom želeli da rešimo problem, predlagali smo odgovarajuća rešenja, ti ljudi bi već 10 godina imali i odštete jer smo predlagali takav zakon, ustavni zakon, ali slovenačka politička levica nije nikad želela da ga prihvati.”

Komentar: Ne stoji. Predlog ustavnog zakona je potpuno i u celosti isključivao pravo na bilo kakvu odštetu. Na osnovu tog zakona izbrisani ne bi mogli da dobiju obeštećenje, s druge strane Evropski sud bi u potpunosti jednako presudio kao što već jeste.

 

Jožef Jerovšek (SDS): “A govoriti o tome da je u pozadini bila namera da se napadnu ti ljudi je nečuveno i nepristojno.”

Komentar: Nažalost, istina je da je brisanje bio nameran čin. To pokazuju parlamentarne rasprave iz 1991. godine kada je zakonodavno-pravna služba upozoravala delegate da treba da se uredi status osoba koje su bile kasnije izbrisane. Neki poslanici su s tom namenom predlagali i zagovarali amandmane na Zakon o strancima i upozoravali na posledica, ali je parlamentarna većina uprkos tome glasala protiv.

 

Ljubica Jelušič (SD): “Ali niko od tih izbrisanih neće dobiti pravo na odštetu sam po sebi, za to pravo će morati još štošta da urade. Ne samo to da će svako morati da se pobrine za dopunsku odluku, odnosno da preda molbu za izdavanje dopunske odluke kako bi mu se priznalo pravo upisa u naš registar stalnih stanovnika za nazad, već će svako biti individualno tretiran i kada budu u pitanju odštete, koliko će je dobiti, da li će dobiti sam, ili i za svoje porodične članove, decu i tako dalje.”

Komentar: Izjava ne stoji. Dopunska odluka na osnovu predloga zakona nije i ne sme biti uslov za ostvarivanje prava na odštetu. Zakon predviđa da će svaka izbrisana osoba dobiti odštetu samo za sebe, ne i za ostale članove svoje porodice. Deca izbrisanih su isključena iz naknade štete, što je nedopustivo.