Bez obzira na usvajanje Zakona o nadoknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnih stanovnika (ZPŠOIRSP) ostaje još mnogo otvorenih pitanja da bi se popravila nepravda učinjena izbrisanim stanovnicima. Probleme koji ostaju opisali smo u rubrici o otvorenim pitanjima.
Mere koje bi doprinele otklanjanju nepravde morale bi sadržati izvinjenje, nadoknadu štete, ustanovljavanje svih činjenica o brisanju i odgovornosti za taj čin, te rehabilitaciju izbrisanih koji su pretrpeli zdravstvene i duševne posledice usled brisanja. Da bi se postiglo celovito ispravljanje nepravde trebalo bi prihvatiti konkretne mere:
1. Ponovo omogućiti uređivanje pravnog statusa
U Sloveniji trenutno ne postoji ni jedan zakon koji bi bio prilagođen posebnom položaju izbrisanih stanovnika. Zakon o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica bivše Jugoslavije u Republici Sloveniji (ZUSDDD), koji je bio usvojen 2010. godine, važio je samo do 24. 7. 2013. Od tog datuma nadalje izbrisani nemaju mogućnost da uređuju svoj status u Sloveniji na osnovu posebnog zakona.
Izbrisani koji su propustili pomenuti rok, ili koji su pravovremeno predali molbu i bili odbijeni, mogu probati da iskoriste opšte propise za uređivanje statusa stranaca u Sloveniji. Zakon o strancima na primer omogućava dobijanje dozvole za privremeni boravak na osnovu zaposlenja ili posla, sezonskog posla, studija, istraživanja, spajanja porodice i slično. Međutim, u tom slučaju izbrisani moraju da ispune uslove kao i svi ostali stranci, jer taj zakon ne uzima u obzir njihov poseban položaj.
Zakon o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica bivše Jugoslavije u Republici Sloveniji (ZUSDDD) je prvi put bio usvojen još 1999. godine (objevljen u: Uradni list RS br. 61/1999). Njegovo usvajanje je usledilo nakon što je Ustavni sud 1999. godine ustanovio da je brisanje bilo nezakonito a Zakon o strancima neustavan, s obzirom da nije uređivao pravni status osoba koje su bile kasnije izbrisane (vidi odluku Ustavnog suda iz 1999. godine).
Svrha tog zakona je, dakle, bila da se sprovede odluka Ustavnog suda, ali je to sprovođenje bilo neadekvatno. ZUSDDD je bio ponovo oboren pred Ustavnim sudom, koji je 2003. godine ukinuo neke njegove odredbe (između ostalog je ponovo otvorio rok za predaju molbi za stalni boravak) i ukazao parlamentu da usvoji odgovarajuće zakonske promene (vidi odluku Ustavnog suda iz 2003. godine).
Ta odluka Ustavnog suda nije bila sprovedena sedam godina. Tek 2010. godine, u vreme ministarke Katarine Kresal, bila je usvojena novela Zakona o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica bivše Jugoslavije u Republici Sloveniji (ZUSDDD-B).
S tom novelom je bilo nešto širem krugu izbrisanih omogućeno da ponovo dobiju dozvolu za stalni boravak i status stalnog stanovnika u Sloveniji. Novela je omogućavala dobijanje statusa i onim licima koji su bili odsutni iz Slovenije iz opravdanih razloga. Opravdani razlozi za odsustvovanje su brojni i navedeni su u zakonu. Ponovo je bio postavljen rok, ovaj put u trajanju od tri godine. Taj rok je istekao 24. 7. 2013.
Ovde možete naći prečišćenu verziju zakona, uključujući sve izmene i dopune.
Brojni izbrisani koji žive u insotranstvu nisu pravovremeno saznali za zakonsku mogućnost uređivanja statusa, a zainteresovani su da u Sloveniji ponove urede dozvolu za stalni boravak, zato bi država morala da ponudi izbrisanima pravno sredstvo koje bi im to omogućavalo. Pored toga su se uslovi iz ZUSDDD pokazali izuzetno restriktivnim u praksi, zato je i bila odbijena velika većina molbi izbrisanih koji su na taj način hteli da dobiju status. Statističke podatke o sprovođenju ZUSDDD-B možete naći ovde.
2. Omogućiti izbrisanima spajanje obitelji pod povoljnijim uvjetima
Izbrisani koji su poslije brisanja iz stalnog registra stekli obitelj te su članovi njihovih obitelji osobe koje nisu bile izbrisane i ne mogu steći dozvolu za stalni boravak na osnovi zakona, namijenjenog izbrisanima, neće se moći vratiti u Sloveniju ako ne bude omogućeno da njihovi članovi obitelji steknu status pod povoljnijim uvjetima.
Sada je situacija takva da za članove obitelji izbrisanih stanovnika vrijede isti uvjeti za spajanje obitelji kao i za sve druge strance u skladu sa Zakonom o strancima. Potrebno je dokazati da raspolažu sa dovoljno sredstava za život, da imaju zdravstveno osiguranje u Sloveniji i važeći pasoš. Ti uvjeti su za izbrisane neprimjereni budući da ne uvažavaju njihovu specifičnu situaciju.
Ako je ishođenje dozvole za stalni boravak omogućeno samo izbrisanoj osobi, a ne i njegovim ili njenim članovima obitelji odnosno ako su za članove obitelji postavljeni uvjeti koje izbrisana osoba ne može ispuniti, prijeti kršenje 8. članka Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda koji određuje pravo na poštovanje privatnog i obiteljskog života.
Primjereno bi bilo da pored izbrisane osobe dozvolu za stalni boravak dobiju i njegovi ili njeni uži članovi obitelji. U suprotnom je mogućnost stjecanja protuzakonito oduzetog statusa, koju daje zakon, za izbrisane neupotrebljiva i ne može se smatrati odgovarajućim popravljanjem nepravde.
3. Omogućiti stambeno rešenje izbrisanima koji su zbog brisanja iz registra stalnog stanovništva ostali bez smeštaja ili u slučajevima kada izraze želju da se vrate u Sloveniju
Izbrisani koji su zbog restriktivne stambene politike kao i svi drugi građani bez slovenačkog državljanstva ostali bez mogućnosti otkupa stana ili kandidovanja za neprofitne stanove, često se nalaze u neprilici zbog nesigurnih uslova stanovanja. Mnogi su zbog brisanja iz registra stalnog stanovništva ostali bez krova nad glavom.
Zakon o nadoknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnih stanovnika pored novčane odštete predviđa i neke druge oblike pravedne satisfakcije (15. član) i jedan od tih oblika je ravnopravno tretiranje izbrisanih pri rešavanju stambenog pitanja, što znači da izbrisani, koji po pomenutom zakonu imaju pravo na odštetu, sada mogu da se prijave za iznajmljivanje neprofitnih stanova, iako nisu slovenački državljani. Međutim, u procesu prijave za dodeljivanje neprofitnog stana, status izbrisane osobe se ne računa pri bodovanju.
Zato bi u hitnim slučajevima, kada se ne može čekati na konkurs za neprofitno iznajmljivanje stanova, vlasti morale da potraže raspoložive kapacitete praznih stanova, te ih ponuditi na privremeno korišćenje izbrisanima i njihovim porodicama, dok se sistemski i trajnije ne uredi situacija na tom području.
4. Izreći službenu ispriku u ime države
Ostaje otvoreno pitanje službene isprike Republike Slovenije za kršenje ljudskih prava i nanesenu nepravdu. Isprike koje su izrekli ministrica za unutarnje poslove Katarina Kresal i predsjednik Državnog zbora (parlamenta) Pavel Gantar su izuzetno važne. Ipak, radi se o usmenim isprikama koje nisu zabilježene ni u jednom službenom dokumentu države Slovenije.
Jedan od odgovarajućih načina kako bi se izrekla službena isprika u ime države bilo bi prihvaćanje rezolucije u Državnom zboru koja bi sadržavala ispriku izbrisanima za brisanje iz registra stalnog stanovništva, a istovremeno i obećanje da će se nastojati otkloniti posljedice brisanja te da se takav čin nikad više neće ponoviti.
5. Priznati pravo na nadoknadu štete svim izbrisanim
18. 6. 2014. je u Sloveniji počeo da važi Zakon o nadoknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnih stanovnika i od tog datuma nadalje izbrisani, koji po zakonu imaju pravo na odštetu, mogu da predaju zahtev za odštetu na upravnim jedinicama po Sloveniji, odnosno tužbu na sudovima u Sloveniji. I zahtev i tužba se mogu predati do 18. 6. 2017. kada ističe zakonski rok za predaju zahteva. Nemaju svi izbrisani pravo na odštetu, nego tek približno 12.000 od 25.671 izbrisane osobe, odnosno samo oni koji imaju uređen status u Sloveniji (sa dozvolom za stalni boravak ili slovenačkim državljanstvom), kao i oni koji su predali molbu za dozvolu za stalni boravak ili državljanstvo nakon brisanja i pre usvajanja zakona namenjenog uređivanju statusa izbrisanih iz 2010. godine (ZUSDDD-B) ali ga tada nisu dobili (njihova molba je bila odbijena, odbačena ili je postupak bio obustavljen), a po noveli zakona iz 2010. nisu ponovo predali molbu za dobijanje statusa. Dakle, pravo na odštetu po ovom zakonu neće imati svi oni izbrisani koji nakon brisanja nisu uređivali svoj status u Sloveniji (nisu predali molbu za stalni boravak ili za državljanstvo), kao i oni koji su molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak predali po zadnjem važećem zakonu (ZUSDDD-B) iz 2010. godine i bili odbijeni. Isto tako, po ovom zakonu pravo na odštetu nemaju deca izbrisanih i članovi porodice pokojnih izbrisanih.
S obzirom da su svim izbrisanima kršena prava, trebalo bi priznati pravo na odštetu svim izbrisanima, kao i deci izbrisanih i članovima porodice pokojnih izbrisanih.
Više informacija o tome naći ćete u rubrici Odštete.
6. Uključivati predstavnike žrtava u pripremu mjera
Nužno je u proces pripreme mjera uključiti predstavnike izbrisanih kao žrtve protuzakonitog oduzimanja pravnih statusa. Samo na taj način će mjere biti legitimne.